Не постоји климатска криза

Светска заједница од 1400 научника и професионалаца припремила је ову хитну поруку. Наука која се бави  климатским променама мора бити мање исполитзована, док мере које се доносе у борби против климатских промена морају бити засноване на научним сазнањима. Научници морају јавно представити све нејасноће и претеривања у њиховим предвиђањима глобалног отопљења, док политичари морају јавно представити трошкове имплементације мера које се предузимају, као и резултате које ће те мере донети.

Поред људске активности и природни процеси изазивају климатске промене

Геолошка истраживања су показала да се Земљина клима стално мењала од њеног настанка, пролазећи кроз топле и хладне периоде. Мало ледено доба се заврсило у недавној прошлости, око 1850-те године. Из овог разлога отопљавање које можемо пратити није ни мало неочекивано.

Отопљавање се дешава спорије него што је предвиђено

На Земљи је дошло до значајно мањег отопљавања него што је то предвидела IPCC (Међувладин панел о климатским променама), која је своје моделе засновала на људској (антропогеној) активности Разлика између промена које су се десиле у стварном свету и вештачких модела нам говори да је наука још далеко од пуног разумевања климатских промена.

Мере за борбу против климатских промена су засноване на неадекватним моделима

Модели који се користе за увођење светске законске регулативе у борби против климатских промена не испуњавају основне услове да би се на њима заснивали некакви закони. Они непропорционално и нереално повећавају утицај гасова, као сто је CO2, на климатске промене. Уз то, модели игноришу чињеницу да је CO2 гас користан за атмосферу.

CO2  је храна за биљни свет и преставља основни предуслов за живот на Земљи

CO2 није загађивач. CO2 је основа за живот на Земљи. Фотосинтеза је предуслов за опстанак. Већа количина COје корисна за природу и она омогућава веће пошумљавање Земље, а пораст количине COу атмосфери је проузроковао и повећање биљне биомасе. Он је, такође, користан и за пољопривреду јер је повећао приносе широм света.

Глобално отопљавање није повећало број и интезитет природних катастрофа

Не постоји никакав статистићки доказ да је глобално отопљавање појачало интензитет урагана, поплава, суша и сличних природних катастрофа, нити да су оне постале чешће. Супротно, постоје јасни докази да су донете мере за смањење концентрације CO2 како штетне за природу, тако и прескупе.

Мере које се доносе у борби против климатских промена морају поштовати научну и економску реалност

Не постоји никаква климатска криза. Нема никаквих разлога за панику или бригу. Ми се у потпуности противимо штетним и нереалним мерама које треба у потпуности да елиминишу емисије CO2 до 2050-те године. Уколико се укажу неки други методи и мере, а они ће се сигурно указати, ми ћемо свакако имати времена да их размотримо и прихватимо. Циљ глобалних мера и закона треба да пре свега омогући свима просперитет чинећи поуздане и јефтине изворе енергије доступим свима. Само у напредном друштву људи су образовани, наталитет је низак и постоји брига за околину.

Потписници

1. Ivan Stefanovic, Curator of collection, Faculty of Mining and Geology, University of Belgrade